Članak u časopisu tennishead

Članak u časopisu tennishead

U novom broju engleskog časopisa o tenisu - tennishead objavljen je dugačak članak o Ani, u kom se govori o njenom partnerstvu sa trenerom Nigelom Searsom.

Sledi prevod teksta koji je napisao Paul Newman:

Tim snova

Engleski trener Nigel Sears je pomogao Ani Ivanović da u 2012. godini ponovo otkrije svoj najbolji tenis. Oni čine savršen par, kaže Srpkinja.

Sezona se nije završila onako kako je ona želela, porazom Srbije od Češke u finalu Fed Kupa, ali ovo je za Anu Ivanović ipak bila godina za pamćenje. Nakon konstantnih neuspeha da opravda očekivanja posle osvajanja French Opena 2008. godine, 25-godišnja Srpkinja je 2012. godinu završila na 13. mestu svetske rang liste, što joj je najbolja pozicija na kraju sezone za poslednje četiri godine, i imala je najbolju godinu kada su u pitanju takmičenja na Grand Slam turnirima od svog trijumfa na Roland Garrosu. Najvažnije od svega, najzad je pronašla trenera, Nigela Searsa, za koga veruje da može da je vrati u svetski vrh.

 
Posle osvajanja French Opena i dolaska na 1. mesto svetske rang liste, činilo se da Ivanovićeva ima svet pod svojim nogama. Međutim, njeni rezultati na Grand Slamovima oslikavaju pad koji je usledio. Do ovogodišnjeg US Opena, Ivanovićeva, na 17 uzastopnih Grand Slam turnira, nije uspela da stigne do četvrtine finala. Četiri puta je bila poražena u prvom kolu, i gubila je od nepoznatih protivnica kao što su Ekaterina Makarova, Kateryna Bondarenko i Johanna Larsson. U proleće 2010. godine je čak ispala iz prvih 50, posle manje od dve godine od kako je bila prva na svetu. Povrede su, u izvesnoj meri, uticale na to, ali suština njenog problema je bila to što nije uspevala da pronađe pravog trenera. Dok nije počela da radi sa Searsom, sarađivala je sa pet različitih trenera od kako je ušla u svet ženskog tenisa, ne računajući adidasov tim kom se povremeno vraćala kada je ponovo sama trenirala.

 
“Napravila sam neke izbore koji nisu bili dobri,” priznaje Ivanovićeva. “To me je koštalo mog samopouzdanja, i svega. Ali verujem da se neke stvari događaju sa razlogom, i mislim da sam ja pogrešila isto koliko i ostali. Srećna sam što sam sada pronašla pravu osobu i što nisam odustala, jer je ponekad bilo teško.”

 
Kada ga je Ivanovićeva kontaktirala u leto 2011. godine, Sears je bio glavni trener ženskog tenisa u Lawn Tennis Association u Londonu. On se proslavio trenirajući vodeće engleske igrače, među kojima su bili Jeremy Bates i Mark Petchey, ali je u poslednje vreme radio skoro isključivo sa ženama. Trenirao je Amandu Coezter i Danielu Hantuchovu, a onda je proveo pet godina u LTA, gde je engleskim teniserkama pomogao da uđu na međunarodnu scenu.

 
Kada se pogleda broj njenih dosadašnjih trenera, može se pomisliti da je Ivanovićeva teniserka sa kojom je teško raditi, neko ko uvek krivi druge kada stvari ne idu kako treba. Međutim, taj opis je totalno pogrešan. Srpkinja je jedna od najslađih prirodnih teniserki na touru, i čini se da za svakoga ima osmeh i lepu reč. Uprkos tome, priznaje da se nije osećala prijatno zbog intenziteta svojih odnosa sa nekim od svojih ranijih trenera. Putujuća priroda profesionalnog tenisa znači da igrači i treneri često zajedno provode mnogo sati tokom jednog dana, što kod obe strane može da stvori veliki pritisak.

 
“Naš posao je prilično čudan u tom smislu, jer mi zaposlimo trenera, što znači da smo mi glavni,” kaže Ivanovićeva. “Ali treneri nam govore šta da radimo, i mislim da neki [muški] treneri imaju problem sa tim da im je devojka šef i da im govori: ‘Ne želim sada da te vidim. Hoću da imam neko vreme za sebe.’ Mnogi treneri pokušavaju da izdrže, i hoće previše da kontrolišu - a tako se ne stvara zdrav odnos. Zato mislim da postoji razlika u odnosima između muškaraca i njihovih trenera, i žena i njihovih trenera.”

 
Kada je Ivanovićeva prošle godine igrala zajedno sa Novakom Đokovićem na Hopman Kupu u Pertu, sa zavišću je gledala njegov odnos sa timom. “Videla sam koliko se zabavljaju, i koliko su opušteni,” rekla je. “To je nešto što će vam uvek pomoći da igrate bolje, jer ste u pozitivnom okruženju. Devojke su malo drugačije od momaka. Mnogo se više uzbuđujemo oko svega. Bilo je jako lepo videti tako nešto. Mislila sam: ‘Zašto ja ne mogu to da uradim sa svojim timom?’”

 
I Sears i Ivanovićeva misle da pomaže to što on ima ćerku – Kim, dugogodišnju devojku Andy Murray-a, koja je istih godina. “Imamo dobar profesionalni odnos, i dajemo prostora jedan drugom,” rekao je Sears. “Tokom godina sam naučio da je to zdravo.”

 
Ivanovićeva se slaže. “Mislim da je jako važno držati neko odstojanje, da bi kad izađete na teren mogli da bude profesionalniji,” kaže. “On zaista poštuje ako ja želim da provedem vreme sa svojim prijateljima, i ne želim da doručkujem, ručam i večeram sa njim. Postoje periodi kada su ljudi iz vašeg tima jedine osobe sa kojima provodite vreme. To je teško, jer mislim: ‘Ja sam devojka. Hoću da se družim sa drugim devojkama. Samo želim da budem normalna mlada žena.’”

Sears kaže da je “svaki dan drugačiji” sa teniserkama. “Više od svega drugog, tu ima mnogo više emocija,” rekao je kada su ga zamolili da uporedi rad sa muškarcima i ženama. “Takođe, morate da shvatite na šta žene reaguju, i možda da budete malo osećajniji nego što bi bili u radu sa muškarcima. Kada radite sa muškarcima, možete sebi da priuštite malo direktniju komunikaciju. Mislim da sa ženama morate da vežbate svoju sposobnost da slušate. Zaista sam srećan što sada radim u periodu kada imam dosta iskustva. Verujte mi, svakog dana koristim to iskustvo.”

Ipak, Britanac nije tip osobe koji se suzdržava sa kritikama, što je u redu za Ivanovićevu. “Većina trenera vam samo kaže: ‘Ne, ne, dobro ti ide. Ovo je dobro,’” kaže ona. “Ali ja hoću nekoga ko će mi reći da nisam uradila dobro, kako bi mogla to da popravim. Nekada je važno malo lagati i podići samopouzdanje igrača, ali u drugim slučajevim želite da čujete istinu.” Može li Sears da bude prilično oštar sa svojim komentarima? “Da – i ponekad mi to smeta,” rekla je Ivanovićeva. “Ali mislim da je tako bolje, jer me gura da napredujem. I koliki god da sam ja perfekcionista, i on je. Uvek pokušava da me napravi boljom - i to je jedini način da radite.”

Anine veze sa Engleskom ne završavaju se sa Searsom. Često dolazi u London u posetu svom bratu Milošu, koji tamo studira, i na konsultacije sa Markom Benderom, fizijatrom koji je radio sa njom na tri ovogodišnja Grand Slama. Osim toga, trenirala je u Nacionalnom teniskom centru u Roehamptone. Direktor njene menadžment kompanije je još jedan Britanac, Gavin Versi, koji je ranije radio kao novinar.

 
Joseph Sirianni, australijski igrač koji je nekad bio u prvih 200, je bio deo njenog tima kao njen sparing partner na nekoliko turnira ove godine, i nada se da će ga još više viđati u 2013. Ivanovićeva najveći deo vremena pre nove sezone trenira u Dubaiju, posle čega će ići na Hopman Kup u Pertu, koji će joj biti jedini turnir pre Australian Opena.

Igrači njenog renomea obično sebe ocenjuju na osnovu rezultata na najvećim turnirima, pa Ivanovićeva iz uspeha na ovogodišnjim Grand Slamovima izvlači ohrabrenje za budućnost. Nakon četvrtog kola na Australian Openu i Wimbledonu, i trećeg kola French Opena, Ivanovićeva je na US Openu igrala svoje prvo četvrtfinale Grand Slama posle četiri godine, kada je izgubila od Serene Williams, koja je osvojila turnir.

 
“Nigel i ja smo ove godine jako dobro radili,” rekla je . “Lepo sam napredovala, što se vidi iz mog boljeg plasmana na rang listi. Možda je još važnije to što sam posle toliko vremena najzad uspela da stignem do četvrtine finala Grand Slama. Mislim da sam u dobroj poziciji da u ranoj fazi sledeće sezone ostvarim svoj cilj, da se vratim u prvih 10, i onda da vidim koliko daleko mogu da idem. Hoću da budem konstantnija sledeće godine. Ove godine sam odigrala neke sjajne mečeve, na primer protiv [Caroline] Wozniacki u Indian Wellsu, ali sam imala i neke razočaravajuće rezultate. Ali definitivno idem u dobrom pravcu, i blizu sam prvih 10. Nažalost, nisam osvojila WTA titulu, ali smo sa druge strane imale dosta uspeha u Fed Kupu.”

 
Ivanovićeva i Jelena Janković su bile pokretači Srbije u njenom prvom finalu Fed Kupa. Na kraju im je malo falilo da budu uspešne kao Đoković i ostali u Davis Kupu dve godine ranije, ali je Ivanovićeva, čije su pripreme bile prekinute zbog povrede kuka, koju je zadobila mesec dana ranije u Moskvi, imala tu satisfakciju da je drugog dana susreta izborila šansu za pobedu u Pragu, pobedivši domaćeg favorita Petru Kvitovu. To je bila pobeda u kojima je Ivanovićeva ranije redovno uživala, jer nije bila teniserka sa samo jednim dobrim rezultatom: na pet Grand Slam turnira od French Opena 2007. do Roland Garrosa 2008., Ivanovićeva je igrala u tri finala, jednom polufinalu i jednom četvrtom kolu.

Da li njen trener veruje da ona ponovo može da dostigne te visine? Sears je previše mudar i iskusan da bi takvim stvarima opterećivao svog igrača. “Držim se podalje od takvih pitanja,” kaže on. “Samo se skoncentrišete na to da svakog dana budete bolji. Već je bila prva na svetu. Već je osvojila French Open. Ako se samo skoncentriše na to da napreduje, i podseća sebe da je taj nivo teniserke, onda imate mnogo više šansi da ponovo postignete te stvari. Prvo morate da vidite napredak na rang listi. Morate da imate pobede protiv drugih vrhunskih teniserki. A ona počinje to opet da radi. Onda morate da se nađete u prvih 10, i da redovno budete u drugoj nedelji grand slam turnira, pre nego što možete da počnete da pričate o tome da ih osvojite.”