Vreme leti!

Vreme leti!

Primećujete li kako vreme leti? Čini mi se da sam nedavno bila u Londonu i spremala se za zabavu za igrače pre Wimbledona, i igrala na Šampionatu. Kada pomislim da je ovo deseta godina kako igram ovde, uključujući i juniorske turnire, zvuči zastrašujuće!

Wimbledon je poseban turnir, ne samo zbog tradicije Kluba, već i zbog njegove okoline: volim da iznajmim kuću u blizini, kao i većina drugih igrača. Turnir je po tome jedinstven: ostatak godine odsedamo u hotelima.

Pošto smo u kućama, mnogi igrači pozovu svoje porodice, i iskoriste to što imaju kuhinju - moja mama nam često kuva, a i ja sam tokom godina pripremila nekoliko obroka, mada ništa specijalno!

Serena je svakako veliki favorit za žensku titulu, ali sve je moguće - to je lepota sporta. Sigurna sam da će ona osećati dodatni pritisak, jer čini se da svi očekuju da ona pobedi. Nekad ljudi zaborave koliko je teško pobediti u sedam mečeva tokom Grand Slama, čak i ako ste najbolji na svetu.

Moja forma je prošle nedelje na treninzima bila prilično dobra. Jako sam razočarana svojim rezultatom u Istbornu - nisam se navikla na uslove, i meč mi je brzo izmakao. Na to treba da pazim sledeće nedelje: na travi nemate mnogo vremena da pronađete ritam. Ne možete polako da ulazite u meč, nego morate da budete spremni od prvog poena.

To je posebno bitno za moj meč prvog kola protiv Virginie Razzano, jer je ona u stanju da za kratko vreme napravi mnogo vinera. Moram ja da budem ta koja pravi vinere i napada.

Dobro je kada ste prvi po rasporedu, jer onda nema mnogo čekanja, osim ako pada kiša. Uz to, još i jako volim Teren br.2, koji je jedan od novih terena.

Voli vas
Ana