Pozdrav iz Pariza

Pozdrav iz Pariza

Dok sam živa, Pariz će imati posebno mesto u mom srcu. Tu sam zabeležila mnoge od mojih najvećih pobeda, i oduševljena sam što sam ponovo ovde.
 
Imam više samopouzdanja nego što sam imala poslednjih godina. Početak godine je bio dobar. Nešto što već duže vreme pokušavam da ostvarim su česte pobede nad teniserkama iz top 10 - to sam uspela da uradim ove sezone, i to mi daje samopouzdanje.
 
Sledeći korak je da to ćešće radim na Grand Slamovima. U Australiji sam sjajno počela, i nadam se da ću to moći da nastavim ovde. 
 
Trudim se da dobro sagledam stvari i da shvatim koliko sam srećna zato što mi je karijera da se bavim sportom. Na taj način uživam u životu u profesionalnom tenisu bez obzira na sve…ali moram da priznam da ovih dana uživam kao nikada do sada.
 
Veliku ulogu u tome ima moj srpski tim. Približnih smo godina, i zabavno nam je kada smo zajedno. U našem timu vlada vrlo opuštena atmosfera, i misim da se deo toga preneo i na teren.
 
Za to je veoma zaslužan moj trener Nemanja Kontić. On je i sam igrao na čelindžerima i fjučersima i dobro poznaje sport, ali nije pratio ženske mečeve. Brzo se adaptirao, i jako sam srećna što je uz mene.
 
I moj brat je ovde sa mnom u Parizu. Uglavnom uveče naš četvoro večeramo zajedno. U četvrtak uveče smo svi išli na zabavu za igrače na Ajfelovoj kuli, što je sjajan događaj.
 
Kada sam spomenula pariske spomenike, nikada neću zaboraviti 2008., kada su moj brat i moji treneri obukli moje haljine i pokušali da trče okolo Trijumfalne kapije! Još uvek se nasmejem kada pomislim na to.
 
Ovaj mesec je bio jako težak za mnoge ljude uz Somu, poplave u Srbiji, kidnapovanje devojčica u Nigeriji, i strahovito tužna vest da je preminula Elena Baltacha. To stvarno stavi tenis na pravo mesto, i onda sam još više zahvalna na tome što sam zdrava i bezbedna.
 
Želim da se zahvalim svima koji su pomogli u ovim problemima – ne samo svojim donacijama, već i sa pričanjem o tome i ukazivanjem na to.
 
Voli vas 
Ana